Prošle nedelje smo se vratili sa odmora u Grčkoj. Moram da priznam da sam se naslušala i načitala svega i svačega o ludosti grčkih vozača i o vožnji u Grčkoj uopšte. I pored toga što sam smatrala da sam se dobro psihički pripremila za ono što nas čeka, opet sam bila zatečena nekim stvarima.
Za deset dana koliko smo proveli na letovanju, od policije ne beše ni traga ni glasa. Moram da priznam da je to na mene delovalo vrlo rasterećujuće i opuštajuće. Ne znam da li to ima veze sa time iz koje zemlje dolazim, ali svakako je bilo fino ne sretati se sa predstavnicima zakona na svakom ćošku.
Grčka je poznata kao zemlja sa dugom tradicijom u turizmu. Upravo zato mi se nameće pitanje kako su uopšte uspeli da opstanu u tom poslu, s obzirom da većina Grka iz uslužnih delatnosti sa kojima smo komunicirali govori samo grčki: verovatnoća da dobijete neko razumljivo uputstvo negde na putu je ravna verovatnoći da ubodete sedmicu na lotou. Poneko „jes“, „no“, par cifara na srpskom, dosta mahanja rukama i klimanja glavom, i to je otprilike to. Bar su znakovi na putu bili ispisani latinicom, hvala im na tome.
Ako ste pešak na pešačkom prelazu negde u Grčkoj, ni slučajno se ne nadajte da će vam iko stati i pustiti vas da pređete. Sami, sa detetom, mladi, stari, u miniću, toplesu, zakopčani od glave do pete, bez noge, sa tri noge, očigledno je da niko nema tu privilegiju da ga neki automobil na pešačkom prelazu sačeka i propusti. Vrhunac je bio jedne večeri kada smo bukvalno morali da se bacimo na trotoar da bismo izbegli autobus čiji je vozač verovatno radio najnormalniju stvar u Grčkoj: jurio preko 60 km/h glavnom ulicom prepunom turista.
Parkiranje, eh! „Gde god vidiš zgodno mesto, ti parkiraj auto“ – mogla bi komotno da bude parola na ovu temu. Mislim, za nekoga ko se skoro deset godina borio da ubode kakvo takvo parking mesto po Beogradu, parkiranje po Grčkoj mu dođe kao prava terapija.
Navedene situacije i ne dođu kao preveliko iznenađenje kada samo malo krene da se kopa. Setite se samo kada su Grci u ludilu zbog prevelikih dugova prema EU u koje su se svojom greškom uvalili udarili na svoj jedini ozbiljniji izvor prihoda – turizam i prošle godine ostavili motorizovane turiste bez benzina. A i ova sezona će se izgleda razvijati u sličnom smeru.
Sve u svemu, smeštam ovo letovanje i vozikanje po Grčkoj u fioku pod nazivom „vrlo poučno i zabavno iskustvo“, koje me neće obeshrabriti da se opet otisnem put Grčke. A kakvo je vaše?
Uzbudljivo i interesantno napisano. Uzivao sam svaku rec. Super i hvala vam.
Sem cinjenice da je u Grckoj nepisano pravilo da prvenstvo ima onaj ucesnik u saobracaju cije vozilo ima vecu kubikazu – sve ostalo je manje-vise OK 🙂
Za ovih nekoliko godina ovde samo sam jednom video patrolu na autoputu sa radarom ali sam zato milion puta doziveo sledece na auto putu Atina – Solun u nocnoj voznji: ako je ogranicenje brzine, recimo, 120 u nekom trenutku samo vidis plavu rotaciju nekoliko kilometara ispred. Instiktivno usporavanje na oko 120kmh, dodjes do polcijskog automobila koji vozi autoputem oko 110kmh za nekih 10-15 minuta i treba ti jos toliko da se izgubi iz retrovizora… Posle nekih 10-15 minuta – sledeca rotacija se nazire ispred. I tako skoro sve do Soluna. Ocigledno im je cilj da REGULISU saobracaj a ne da izgrade kucu sa bazenom za jednu noc patrole…
Lokalni saobracajci u ne-turistickim mestima su uglavnom bezobrazni (bar mi tako pricali – nisam imao takva iskustva) i jako je tesko bilo sta se dogovoriti sa njima, dok su ostali manje-vise OK.
Nikad, ali bas nikad nisam imao problema u Grckoj sa saobracajcima. Od nekih 20-ak poseta, vecinom turistickih, i predjenih nekoliko hiljada km od Kavale do pelponeza…zaustavljen sam samo jednom i to greskom 🙂
Naime, isao sam po nekim lokalnim putevima oko Soluna, i iza jedne krivine docekao me policajac. Prilicno se iznenadio kada je usnimio tablicu posto sam vec stao. Pogledao je dokumenta onako usput, pitao gde sam bio i kako mi se dopadao boravak. Pozeleo srecan put i to je sve!
Naravno, kao i svuda, nemojte praviti gluposti, jer onda cete vec definitivno imati teska iskustva sa njima, a takodje vodite racuna o parkiranju u urbanim centrima.
Nekako mislim da treba prvo da gledamo i počistimo svoje dvorište, pa da tek onda dajemo lekcije drugima.
Kod Nas su normalne neke stvari, gde se u drugim civilizovanim zemljama vozačima diže kosa na glavi. Kod Nas je normalno da na žuto svetlo 2 auta jedan za drugim prolete kroz raskrsnicu, pričanje mobilom je i dalje u modi, obilaženje bicikliste i zbog toga gaženje bele linije dok se istovremeno mimoilazi sa vozilom iz suprotnog smera, koje zbog ovoga mora da se sklanja u stranu, nepoznavanje osnovnih saobraćajnih propisa i puno još koječega. Nije kod Nas problem zakon i kazne , nego njegova primena.
Grci imaju svojih problema, uvek ima loših pojedinačnih iskustava, ali generalno uzevši Nas Srbe vole i trebalo bi da negujemo ovakav njihov pozitivan sta i da ga unapređujemo, a ne da ih kudimo. Lako je kuditi
Pročito sam i ostao pod jakim utiskom da pisac teksta nije imao prilike da se provoza po Srbuji van beograda.Što je pokazao komentarima na situacije koje su u srbiji van beograda normalna pojava.Iz svega toga zaključujem da nas takvi vozači neće baš najlepše pretstaviti u belom svetu.
Za normalu vožnju i vozača neće biti problema. Nisam primetio probleme u sporazumevanju na engleskom. Domaći vozači su malo opušteniji, pa po neko prodje kroz crveno ili vozi u kontra smeru, ali to je kod nas uobičajena pojava. Celodnevni parking u Slolunu će vas koštati 6 €, da li znate koliko bi vas koštala garaža za ceo dan u BGD? I najgušći saobraćaj na ulicama klizi, nešto se dešava, pa se lakše podnosi gužva nego besomućno stajanje u kolonama po BGD koje se ne pomeraju, dok se svaki treći automobil se okreće i prelazi na rezervnu maršrutu. I pored mnogo više vrsta učesnika u saobraćaju od bicikala, mopeda, trotočkaša, Quadova, do superprortskih automobila sobraćaj je i definitivno mnogo bolje organizovan nego kod nas. Putevi i nisu za poredjenje kao ni putarine koje ne postoje. Nikad nisam imao problem da ako promašim skretanje da ne mogu da se snadjem i vratim na pravi put. Prednost ne očekujem nikad i ni od koga a ako neko ima volju da me propusti , hvala mu. Daklem, u Grčkoj je vrlo opuštena vožnja bez policije presretača i kamera i svega onoga čime nas kod kuće svkodnevno plaše. I na kraju ko se čuva i Bog ga čuva
Upravo (pre 2 sata) sam stigao sa Krfa uz srecu na granici,15 min cekanja,i verujte opet bih se vratio!Prvo, zbog uzivanja u voznji EGNATIA ODOS-om od okoline Soluna do Igumenitse(oko 350 km) sa samo dve putarine od po 2,8e,danas su zbog strajka rampe kod Soluna bile podignute pa nije bilo naplate tako da i u strajku ima neceg dobrog.Drugo, automobilu uvek prija kvalitetan benzin pa bio on i 1,75e,za razliku od naseg znate vec kakvog!
Trece,svaki dobar parking se placa ali ne kao kod nas dranjem koze, tako da ako automobil parkirate u luci na Krfu 24 sata ce vas kostati samo 2e.Cetvrto vredi li pominjati da sam u Makedoniji video 4 a kod nas cak 5 pandursko-robin-hudovskih patrola uredno sakrivenih iza krivina,kontejnera i cega ne jos na putu sa samo jednim ciljem,znate kojim,u Grckoj sam samo video obavestenja o kamerama na putu,tako da odmor od belih rukava,zelenih prsluka i naravno rupa na putu stvarno dobro dodje.I naravno ako vam je voznja zadovoljstvo a imate i istazivackog duha onda kivudavi putevi kroz zivopisna grcka sela u unutrasnjosti ostrva upravo cekaju na vas!